Teozofski krug “Istina”
Beograd, juna 1983 godine.

Vaša pisma dobismo, draga braćo, i shvatismo ih kao poziv na razmišljanje. Sa ovog prostornog odstojanja i iz ugla neupućenosti u navodjene potankosti, koje se javiše kao kamen spoticanja i izvor nerazumevanja, nije nam jednostavno da damo sud relativnih okolnosti. Uhvaćen u zamku privremenog i prolaznog neuvažavanja drugog, taj sud bi se priklonio jednom ili drugom pravcu razmišljanja / razdvajanja / zaboravljajući istinu arhetipskog obrasca JEDINSTVA. Da li je krilatica “ZAJEDNO IAKO RAZLIČITI” slogan političkog kompromisa neukinutih protivnosti ili je, pak, dublji izazov unutrašnjoj okoštalosti naših misaonih struja, navika i odbijanja? Kao i čitava opojavljenost i dečija igra je svedok sukoba, nerazumijevanja i igre razdvajajučeg. No igra ova, taj čin odvajanja, poznaje samo kao trenutak. Nije u znaku ZLOPAMTILA. Možemo li taj divni dar da naučimo, da preuzmemo? Samo malo podsećanje na krhkost prolaznog bića bi izduvalo balon nadmenosti, kojim MARA laska našoj ličnosti i vratilo bi zahuktali točak nepotrebno pokrenutih strasti rušenja i odeljivanja k stvaralačkom i graditelj­skam bratskom pomaganju.

Poštujući pravo drugog na zabludu relativnog suda i lutanje, teosofiji smo i prišli u duhu objedinjujučeg, neisključujućeg traganja i trudili smo se da razvijamo OTVOREN UM, ČISTO SRCE, ... Stoga nam ove okolnosti padaju teško jer otvaraju put snagama razdora tamo gde bismo ih najmanje očekivali, sa zloslutnom pratnjom da naruše i ugroze osnovni duhovni profil Društva. Da li bi, zapravo, boljom organizacijom-razporedjivanjem pravih ljudi na prava mesta ili drugačijim usmeravanjem saradnje / kroz dodira drugih ljudi iz “dve grupe”, a ne samo kroz razilažanje “vodja” / mogli da povratimo sebe u JEDNOST?

Mislimo da bilo kakvo dopisivanje sa inostranstvom nije na mestu, jer su ovo okolnosti koje zahtevaju naš napor prevladavanja nečeg iz sveta ličnosti - one ne traže merodavnost trečih. Naš “Posmatrač” bi trebalo da bude treći, onaj koji će da razluči podsticaje iz sveta ličnosti i da njihovu razornost zaleta smiri i uputi na graditeljstvo duhovnih ravni. Zato, ako su odnosi izmedju vodja “dve grupe” trenutno toliko opterećeni nerazumevanjem i razilaženjem, izvršimo izmenu ličnosti i dovedimo druge otvorenijeg uma, prostranijeg gledanja i duhovno pribranije. Nije Društvo spalo na tri - četiri ličnosti! I valja jednom prestati s tim vašarom taštine, pa i po cenu smanjenja aktivnosti, jer aktivnost nije sama sebi cilj. Mislimo da Društvo ima dovoljno osposobljenih pojedinaca da preuzmu dužnost predsednika Društva ili predsednika kruga, te bi svako dalje produžavanje ovih jalovih optuživanja bilo spovratni pad u bezdan duhovne žalosti i jada.

OVAJ KRATKI REZIME NAŠIH GLEDANJA, MOŽDA BISMO MOGLI DA ZAVRŠIMO ZAHTEVOM KOJI NAM ČESTO DOLAZI IZ SPOLJAŠNJEG SVETA - POZIVOM NA SAMO-KRITIČNOST I ŽELJOM DA NAS BUDUĆI ČASI VIDE UJEDINJENE, PREMDA RAZLIČNE.

SVEGA SVETLOGA!

Zadnjič obnovljena: januar 2009
Copyright © 2005 Teozofija v Sloveniji