Psihičko protiv spiritualnog
Boris de Zirkoff

Theosophia, jesen 1971.

Danas kad se vežba i govori u sve većoj meri o velikoj raznolikosti psihičkih moći i popratnih psihomentalnih stanja, dužnost je svakog studenta Drevne Mudrosti da pažljivo i intuitivno proceni tu situaciju.

Od vremena na vreme se pojavljuje u diskusijama i u štampi neka čudna zbrka misli. Neki pate od svojevrsne zablude misleči, da je interesovanje za psihičke stvari sa strane nove generacije znak sve veće spiritualnosti, i da su neki psiho-mentalne vežbe koje se često istiću pod imenom “Yoga” sigurni znak, da su se oni koji su zauzeti njima, odrekli materijalizma i da uzimlju svoje prve korake po stazi spiritualnosti. To je jedna opasna obmana i nesretna zbrka ideja.

Sve se psihičke vežbe uglavnom rade sa kama-manasičkim delom ljudske konstitucije, i još sa nižim delom, sa kama-praničkom oblašču. To polje aktivnosti može pod izvesnim okolnostima postati još materijalnije od tkz. materije ili fizičke supstance, a interesovanje u njoj može a često i ogrubi ljudsku svest i čini je još ličnijom i sebičnijom nego pre.

Psihičke stvari nemaju ništa zajedničkog sa duhovnim stvarima, i “psihički” čovek je na sasvim suprotnom polu od “duhovnog” čoveka, mada se ovde moramo služiti izrazima koji zaista nisu primerni, radi pomanjkanja boljih.

Grška reč psyche potiče od grčkog korena psicho, što znači ohladiti ili hladno. Grčki i rimski stoici dali su izdaleka mig na ranije doktrine koje su se učile u grčkim misterijama i u kojima se ukazalo na dejstvo zašto se ljudska duša nazvala Psyche. Objašnjenje je sledeče: čovek je zbog počinjanja krivice i zbog privrženosti i robovanja niskim čarima pao u dobine hladne materije i tako izgubio svoju suštinsku i pravu duhovnu vatru ili žar. On se ohladio i njegovo lutanje po nižim oblastima materije odvelo ga je sve dalje od Centralne Vatre i od božanske iskre koja je jezgro duhovnog čoveka. Medjutim, u srazmeru koliko nam uspe da udjemo u unutrašnjost i pozadinu tog posrenog psihološkog vela svesti mi postajemo plemenitiji i opet se uspinjemo prema “toploti” unutarnjeg Plamena koji je naš pravi dom.

Duhovni rast se sastoji od postepene promene čovekove svesti u pravcu univerzalnosti. On bazira na sve većem razumevanju i u sve većoj primeni etike. Duhovni rast je usko vezan za svetsku sućut, dobrotu srca, strogu samo-kontrolu, sposobnost da se zaboravi svoju sitnu ličnost i da se posveti svoj život nekom plemenitom i bezličnom sveopštem cilju, i on se sastoji i od širenja ovog mentalnog horizonta i od obnove cele moralne čovekove prirode u svetlu prave filozofije koja je ljubav za mudrost.

To su stanje svesti i ti duhovni ciljevi koji su bili poznati u grčkim sistemima misli kao noetic, termin koji ima svoje poreklo od reči neus. Neus zajedno sa srodnim terminom pneuma se definiše buddhi-manas. Ti su termini, nažalost, kasnije prestali biti sastavnim delom našeg modernog jezika, pa su se izgubili zajedno sa idejama koje su oni izražavali.

Prirodno je da se jedan tolerantan naučnik interesuje za psihičke stvari i da ih zakonito istražuje. Osim toga, kad se uzme u obzir prirodnu evoluciju sadašnjeg čovečanstva, to će biti oblast koja će zahtevati sve veću pažnju, jer se u našoj sredini radja sve više psihičko sklonih ljudi. Ali mi moramo pravilno shvatiti, da je interesovanje za te stvari jedino sigurno sa jednom pozadinom duhovne (ili noetic) doktrine kakvu daje ezoterička filozofija. Bez ezoteričke filozofije psihizam je vrlo brzo podesan da se degeneriše u krajnji materijalizam psihičkog tipa koji često vodi svoje pristalice do ludila ili samoubistva.

Zato je za nas kao studente Drevne Mudrosti od največe važnosti da jasno povučemo liniju izmedju psihičkog i duhovnog i da to objavimo u našem radu za dobrobit drugih.

Da bismo to učinili primerno moramo razviti temeljito razumevanje čovekove sedmerostruke konstitucije, što nikako ne znači samo poznavanje raznih tehničkih termina - večina sanskritskih - koje je prihvatila teozofska frazeologija. Za nas je važno da shvatimo pravu prirodu raznih stupnjeva svesti i supstancu od koje smo sastavljeni. Prema savremenim naučnim istraživanjima bi se ti stupnjevi svesti i supstance mogli izraziti terminima: frekvencija - energija. Jedna važna ključna ideja u procesu razumevanja naše prirode jest, da se ti stepeni energije prožimlju. Dok je ispravno da se kaže da je ljudsko biće jedan trostruki entitet koji se manifestira na fizičkom, psihičkom i duhovnom planu, ne sme se prevideti, da je svaki od tih planova složen i da je takodjer predstavljen redom na svakom planu. Mnoge se od tkz. psihičkih energija katkada manifestuju putem fizičkih organa, a neke se duhovne energije mogu usredotočiti na više eteričke stepene psihičke prirode. To je taj složeni kvalitet raznih planova koji se madjusobno prožimlju i stvaraju toliku zabunu koja vodi do varavih rezultata. Mi nikad ne možemo dovoljno naglasiti da je čovek jedno složeno biće u kome je veći broj različitih, pa ipak medjusobno povezanih centara svesti u isto vreme na delu. Ta činjenica objašnjava više nego išta drugo zašto postoji dvojnost u ljudskim bićima koje se manifestuje u posve protivnim motivima i impulzima i zašto postoji njihova zagonetna složena tipična obeležja.

Tek krajnje jedinstvo svih tih snaga koje se slevaju u snažnu struju svesti čine človekom bićem višeg reda od kojih su Adepti i Inicirani živi predstavnici.

* * *

Iz prednjega se vidi kako je nujno pristopiti k preučevanju človeške konstitucije pa sem v ta namen pripravila in prevedla iz knjige Self-Culture od I. K. Taimni-ja. V prvem delu se obravnava:

I. Evolucija v svetu okultizma
II. Človekova tortalna konstitucija
III. Samo-Kultura kot znanost

Drugi del tega prevoda objema:

IV. Funkcije v fizičnem telesu
V. Kontrola, čiščenje in senzitiviranje fizičnega telesa
VI. Funkcije astralnega telesa
VII. Kontrola, čiščenje in kultiviranje emocij
VIII. Funkcije nižjega mentalnega telesa
IX. Kontrola, čiščenje in kultiviranje nižjega mentalnega telesa

V teh dveh poglavjih bomo preučevali prvo človekovo osebnost, ki se v Hindu terminologiji imenuje Jiva, zatem bo sledilo še sedem poglavij v katerih se bomo spoznali s človekovo individualnostjo, z Jivatmo:

X. Funkcije kavzalnega telesa
XI. Razvoj Višjega Uma
XII. Vloga Buddhija v našem življenju
XIII. Razvoj Buddhija
XIV. Intelekt in Intuicija
XV. Vloga Atme v našem življenju
XVI. Razvoj Duhovne Volje

To je načrt za naš študij v sledečih dveh letih in če bomo to snov dobro obvladali, bomo lahko rekli, da smo več ali manj spoznali sami sebe.

Maj 1972, v Puli
Mila Grubačević

Zadnjič obnovljena: januar 2009
Copyright © 2005 Teozofija v Sloveniji